Обавезе рецензената

Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцјену научне вриједности рукописа. 

Рецензенти оцјењују рукописе у погледу усклађености теме рада са профилом часописа, релевантности области истраживања и примијењених метода, оригиналности и научне релевантности података изнесених у рукопису, стила научног излагања и опремљености текста научним апаратом.

Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавијести уредника. Рецензент би требало да укаже на важне објављене радове које аутори нису цитирали. Уколико има лична сазнања да у рукопису постоје битне сличности и подударности са неким објављеним радом или рукописом који је у поступку рецензије, рецензент је дужан да на то укаже. Такође, ако има сазнања да се исти рукопис разматра у више часописа у исто вријеме, рецензент је дужан да о томе обавијести уредника.

Рецензент не смије да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијерима истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе одмах обавијести уредника.

Ако се сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави, рецензент је дужан да о томе обавијести уредника. 

Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримјереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткријепљен аргументима.

Рукописи послати рецензентима сматрају се повјерљивим документима. Рецензенти не смију да користе необјављен материјал из достављених рукописа за своја истраживања без изричите писане сагласности аутора, а информације и идеје изнесене у достављеним рукописима морају се чувати као повјерљиве и не смију се користити за стицање личне користи.